Комплекс се налази у селу Доњи Детлак, 14 километара од  Дервенте и 2 километра од магистралног пута Дервента - Прњавор. Смјештен је на узвишењу између ријеке Укрине и рјечице Лупљанице у предивном природном амбијенту, окружен шумом.

Комплекс чине манастирска црква Светог Илије са конаком, љетниковцем, старом школом и старoм некрополом, те Пећина - монашка испосница и амбарине.

2010. године проглашен је за непокретно културно добро од великог значаја.

Манастирска црква Светог Пророка Илије

Манастирска црква Светог Илије заузима централни положај у оквиру Комплекса. Смјештена је на мањем платоу, гдје је са источне стране, лепезасто низ падину, окружује православно гробље са већим бројем споменика. Претпоставља се да је на мјесту данашње цркве раније постојала дрвена црква, која је страдала у пожару, а која се ту налазила до времена Поп-Јовичине буне 1834. године. Крајем 19. вијека изграђена је дрвена црквица – ћелија, а данашња црква Светог Илије грађена је од 1910. до 1913. године. Зидана је од камена, димензија 16х9 метара. Била је покривена “бибер” цријепом и имала је један звоник са два звона. Обновљена је 2008. године, а 2009. године поново је освештана када је и проглашена манастирском црквом. Братство је формирано 2012. године. Живописи су урађени у српско-византијском стилу. Иконостас је направљен од храстовине, а иконе у византијском стилу.

У дворишту, поред цркве налазе се конак, љетниковац и објекат старе школе.

Детловачки евхологион

У цркви Светог Илије налази се фототипско издање Детлачког евхологиона чији се оригинал чува у Патријаршијској библиотеци у Београду. Молитвослов се састоји два дијела: Богородичника, писаног у периоду од 1625. до 1635. године и Требника из периода 1550-1560. године. Рукопис има 322 стране, формата је 145x105 милиметара. У њему се на 286. страници помиње село Детлак.

Транскрипција записа:

Ова књижица написана је и обновљена грешним рукама Захарије Возућанина по налогу презвитера Милеша, у селу Детлаку, у вријеме када је српским престолом владао архиепископ Пајсије, а босански митрополит био Исаија, 24. 11. 1628. године.

        Евхологион указује на монашки живот и могућност да је на простору данашњег Детлака постојао манастир, који се нигдје експлицитно не наводи. Евхологион је могао бити преписан у испосници или цркви брвнари, или је Захарије Возућанин могао бити из неког манастира у непосредној близини.

Стара некропола

Југозападно од цркве Светог Илије налазе се остаци старе некрополе. На локалитету је пронађен усамљен надгробни споменик у облику стеле са представом Андрејиног крста.

Међу становницима Детлака може се чути да је то “Грчки гроб”, вјероватно неког Грка, хајдука, кога су турци ухватили и убили, а сељаци сахранили у гробље. Постоји и прича да је ту сахрањен извјесни поп Ковачевић.

На основу аналогија мрамор се доводи у везу са средином 16. и првом половином 17. вијека одкада потиче и мрамор са локалитета Камен у Мишинцима на коме је уклесан натпис из периода владавине Сулејмана I Величанственог (1520-1566. година).

Археолошким истраживањем 2015. године испод надгробног споменика пронађен је скелет мушкарца, постављен у правцу исток-запад.

Пећина-монашка испосница

Локалитет Пећина смјештен је око 250 метара југозападно од цркве Светог Илије. Ријеч је о удубљењу у стијени које је дјелимично обликовано људском руком. Окренуто је ка сјевероистоку, а на источном дијелу видљиви су трагови урезаног крста и мањег квадратног удубљења, вјероватно за дрвене греде. У току археолошких истраживања 2009. године на овом мјесту пронађен је мањи број фрагмената керамике, алатки од кремена те остаци дрвених стубова. Локалитет Пећина подсјећа на монашку испосницу, са олтаром исклесаним у стијени и окапницом на стропу. Испред обрађеног удубљења, на платоу величине 10 x 8 метара, могао се налазити дограђени дрвени дио сакралног објекта на шта упућују остаци стубова.

Амбарине

Амбарине су рупе у камену с малим отвором, широком средином и ужим дном, које својим обликом подсјећају на амфоре. Налазе се на око 90 метара југозападно од цркве Светог пророка Илије. До њих води уклопљена у природни амбијент уређена  шумска стаза.

Након истраживања амбарина обављених 1892., 2009. и 2014. године утврђено је постојање 23 удубљења у кречњачкој стијени.  Њихова дубина је од 2 до 2.50 метра, промјер отвора око 60 центиметара и ширина од 1.20 до 1.80 метара.

                На основу назива амбарине и аналогије са житним јамама пронађеним на простору Балкана, утврђено је да су то била спремишта за прехрамбене производе, најчешће жито. Амбарине највјероватније потичу из касног средњег вијека, а коришћене су и у турском периоду.

Идејно рјешење уређења амбарина пројектовано је 2010. године, а надстрешница је грађена 2014. и 2015. године.