Стара  јела која су се у прошлости спремала у дервентским крајевима и данас се памте, а понека се могу пробати у ресторанима и на трпезама вриједних домаћица. Прављена су од домаћих производа по старој рецептури, што им даје посебан значај, укус и арому.

Најскромнија тзв. „старинска јела“ која су се најчешће у прошлости спремала су:

Јагле су каша од „пребијеног“ кукурузног зрневља заливеног млијеком.

Скроб је ријетка каша од различитих врста брашна закуваног у замашћеној води или слатком и киселом млијеку.

Пура је слана каша кувана од кукурузног брашна у коју се додаје слатко или кисело млијеко и сир, а цицвара је гушћа каша са маслацем или масним сиром.

Преснац  је јело које се мијеси од пшеничног или кукурузног брашна и јаја у које се додаје сир или кисели кајмак. Након печења се прелије кајмаком.

Грушевњак је врста преснаца који се прави тако што се врло мало кукурузног брашна замијеси са млијеком помуженим други дан након што се крава отели.

Попара је јело које се прави од сувог и издробљеног хљеба који се убацује у кључалу воду, преливено кајмаком или неким другим маслом.

Чимбур је јело од помијешаних јаја, млијека и брашна испржено на масти.

Кукуруза је врста хљеба која се прави од кукурузног брашна и воде и пече се док не добије златно-жуту хрскаву корицу.

Погача је врста хљеба од пшеничног брашна, воде и соли, са или без квасца.

Гужвара је пита направљена од печених кора и заливена водом.

Преполовљени печени кромпир назива се „пола“, а обично се конзумира са кајмаком или сиром.

          Временом, стварањем бољих животних услова и развојем пољопривреде, трпеза је постајала разноврснија и богатија.   

      Традиционална јела која су се некад спремала приликом одређених православних празника или важних догађаја  спремају се и данас. Рецепти се преносе са кољена на кољено. На Бадње вече обично се јео грах „гњецо“, проста погача, печена тиква „будимка“ и риба, а за Божић “печеница”, чесница, ковртањ, јабука, мед и сир. За  крсну славу која не пада у дане поста јели су се „крсни“ хљеб, кољиво, кршњаче, “ћевап“ динстана свињска јетра са луком и пите, а за посну „крсни“ хљеб, кољиво, риба, грах „гњецо“, ротква и пите.  

Млијечни производи коришћени су у свакодневној исхрани. Најпознатији су млади сир који се прави од некуваног, а обраног киселог млијека, кисели сир из чабра и масни и сушени сиреви. Од кајмака и млијека, у стапу је прављена млаћеница од које се касније пржењем издвајао троп и кравље масло. Мијешањем свјежег младог сира, кајмака и киселог млијека добија се умак, укусно јело које се често користило, најчешће у комбинацији са кукурузом.

Спремала су се и јела од разних врста меса, обично од свињетине, јунетине, јагњетине и пилетине, а међу омиљеним су сарма, печење и ћевапи. У сушарама су сушени производи попут гибе, сланине, шунке и кобасица.

Незаобилазан дио дервентске гастро понуде су пите: гужвара, сирница, зељаница, бурек, кромпируша, пита са јабуком и пита са бундавом.