Дервентски вашар
Несумњиво најатрактивнија и надалеко позната традиционална дервентска манифестација плијени пажњу не само Дервенћана, већ сваке године крајем августа поред обала Укрине окупља десетине хиљада знатижељника. То је мјесто сусрета младих и старијих који долазе са свих страна свијета и које вас увијек позива да поново дођете и посјетите краљицу на обалама ријеке Укрине – Дервенту.
Дервентски вашар је привредно-забавна манифестација међународног карактера, једна је од најстаријих манифестација у БиХ и један од највећих вашара у бившој Југославији. Почиње сваке године 28. августа, на православни празник Велику Госпојину, и траје неколико дана.
Својим разноврсним садржајима вашар привлачи бројне посјетиоце и туристе. Према доступним подацима, први вашар повезан је са почетком изградње православне цркве у Дервенти 1851. године, која је обиљежена народним весељем – првим вашаром. У турском периоду скромно је обиљежаван, док на значају добија за вријеме аустроугарске управе, када је био један од највећих у БиХ. Било је то значајно мјесто за трговање стоком, али и другом пољопривредно-занатском робом. У том периоду мјесто одржавања вашара помјерено је из црквеног дворишта на другу обалу Укрине, на Сајмиште, гдје се и данас одржава.
Одржавање вашара прекидано је током ратова у 20. вијеку. Средином 20. вијека вашар је, осим привредног, добио и забавни карактер. Обогаћен је услугама угоститеља, луна парком, играма на срећу и другим забавним садржајима.
Православни празник Велика Госпојина проглашен је 1992. године крсном славом града Дервента. Уз вашар као централни догађај почињу да се организују привредне, спортске, културне и умјетничке манифестације, које се заједно називају Великогоспојински сабор. Током сабора додјељују се признања истакнутим личностима и установама.
Дервентски вашар се већ двије године налази на Листи нематеријалне културне баштине Републике Српске, а у току је припрема кандидатуре како би се манифестација која траје дуже од 170 година нашла и на листи УНЕСКО-а.