Сви доступни подаци из прошлости и научни
радови говоре да је дервентско подручје одувијек било идеално за насељавање.
Повољан географски положај поред ријеке, на прелазу из равнице у брдовите
предјеле, те повољна клима и вегетација били су од
давнина привлачни за живот
разних људских заједница.
Трагови живота на овом подручју сежу у
дубоку прошлост. Материјални остаци из прошлости, који су пронађени на великом
броју локалитета показују да је овдје живот започео још у старијем каменом добу, палеолиту.
Најзначајније истражено налазиште јесте
Високо Брдо у Горњој Лупљаници, гдје су приликом археолошких ископавања
пронађени остаци прачовјековог пребивалишта из старијег и млађег
каменог доба, бакарног, бронзаног и жељезног доба.
Богато налазиште материјалних остатака из
жељезног доба јесте локалитет Градина – Вис, гдје су пронађени остаци на
основу којих се претпоставља да су први насељеници Виса били припадници
ласињске културе, затим костолачке, те касније племе Осеријати.
За цијели дервентски крај за праисторијско
доба могу се узети исти параметри који важе за Вис и Високо Брдо.
Крајем II миленијума п.н.е. долази до великих
миграција становништва. Овај простор насељавају Илири, а о томе свједоче остаци
илирских утврђења пронађени у Дубочцу, Градина у Куљеновцима, Градина у Модрану,
Градина у Церанима и Пољу.
Римљани су ове крајеве освојили 9. године
наше ере. У ширем подручју око Дервенте откривени су трагови римских насеља а
најближе граду су остаци у Пољу одакле су се рачвала два римска пута, према
данашњем Добоју и Броду.
У доба средњег вијека смјењују се
владавине разних
племена, од Авара који су уништили већину трагова римске цивилизације до
Словена који ће крајем VI вијека извршити корјените етничке
промјене. Претпоставка је да из овог периода датирају и „Детловачке амбарине“.
Од 9. до 13. вијека овај крај
је углавном био под Угарском влашћу, а затим под управом краља Драгутина Немањића. Из
овог периода сачуван је „Детловачки евхологион“ чији
се оригинални примјерак чува у Патријаршијској библиотеци у Београду.
На основу средњовјековних докумената и
првих географских карата може се са сигурношћу тврдити да је на мјесту данашњег
града био средњовјековни град Овар, сједиште жупе Де Ветри Кастро. Уз овај
средњовјековни град 1408. године саграђено је утврђење „Novum castrum“, односно
„VIVAR“, или у преводу Нови град, а 1414. године и „Castellani de Wynov“.
Почетком 16. вијека овај простор освајају
Турци који су
до темеља срушили утврђење „Vivar “, да би на бријегу изнад Укрине изградили
добро чувану тврђаву Дербент у чијем подножју су се развила насеља Горња и Доња
Укрина. У 350 година турске владавине избило је низ побуна и устанака од
којих је најзначајнија Поп Јовичина буна 1834. године. Пред крај турског зулума
напаћени народ је успио да се избори за своје богомоље (1851. године добијена
је дозвола за градњу православне цркве Успења Пресвете Богородице, а 1875.
године црквени комплекс на Плехану проглашен је самостаном).
Уласком у Дервенту 1878. године
Аустроугарска војска је до темеља срушила тврђаву у центру града те започела
корјените промјене у запуштеној касаби. Период аустроугарске владавине оставља
снажан
печат у развоју
Дервенте као урбаног центра ове регије. Овај период карактерише убрзан
друштвени привредни и културни развој. Отварају се
болница, школа, општински и котарски уред, водовод, пошта,
порески уред, котарски суд, а оснива се и Прва управа жељезница БиХ. Од
грађевина из тог периода истичу се зграда Основне школе „Никола Тесла“, зграда
Старе болнице и зграда Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ која је проглашена
спомеником културе.
Због свог изузетно важног стратешког положаја представљала
је веома битну утврду у
војном смислу, како у периоду турске, тако и у периоду аустроугарске
владавине.
Распадом Аустро-Угарске монархије 1918.
године и уласком у састав Краљевине СХС, односно касније Краљевине
Југославије, те током и послије другог свјетског рата
подручје Дервенте је било у изузетно тешком положају. У
кратком периоду између два рата град је проживио један кратки период бржег
развоја у коме постаје центар среза. Граде се два моста, обнавља рад
библиотеке, оснива први фудбалски клуб и кино, доводи струја, оснива велики
број трговачких фирми и занатских радионица.
У периоду послије Другог свјетског рата
долази до појачане индустријализације овог краја, наставља се урбанизација, а
примјетан је и интензиван развој у области образовања, здравства, културе и
спорта. Дервента доживљава снажан успон и преображај. Посебно
се развила текстилна, металуршка и обућарска индустрија по којој постаје
позната ван граница тадашње државе.
Данас је град значајан привредни,
културни, образовни и спортски центар. Индустрија и пољопривреда чине основу
привредног развоја града. С обзиром на бројне туристичке потенцијале, туризам
у новије вријеме постаје незаобилазна грана дервентске привреде. Током године у
граду се дешава низ културних, образовних и спортских манифестација од којих
посебан значај имају Дервентски вашар, Сајам привреде и туризма, Босиљковање ,
Дервента футсал, Пркос фест и низ других у којим можете уживати.
Историјски посматрано, Дервента је у својој
бурној историји више пута разарана готово до темеља и као феникс се још
јача дизала из пепела на чему може захвалити стрпљивости и истрајности својих становника.
Дервенћани су гостопримљиви и привржени свом завичају, поносни на своју
историју и природне љепоте, брину о очувању традиције и културе.
